Lekovita svojstva belog luka u kulenu

Beli luk ili Allium sativum u svetu se uzgaja već 5000 godina, poreklom je iz Azije i smatran je svetom biljkom u Egiptu. Glavni sastojak belog luka je alicin, koji ima antibakterijsko, antivirusno, antigljivično i protivparazitno svojstvo. Alicin, čak i ako ga razblažimo do 1:125.000 pokazuje antibakterijsko dejstvo prema nekim grampozitivnim i gramnegativnim mikroorganizmima (stafilokoke, streptokoke, bacili tifusa, disenterije i kolere).

Zbog svog jedinstvenog sastava, beli luk povoljno utiče na mnoge bolesti poput virusnih i bakterijskih infekcija, bolesti disajnih puteva, parazita i sl.  Normalizuje ubrzan rad srca, opušta grč koronarnih krvnih sudova srca i poboljšava prokrvljenost srčanog mišića. Ima blagotvono dejstvo u lečenju digestivnog trakta. Sprečava nastanak onkoloških bolesti.

Sveže oljušteni beli luk sadrži: 62,8% vode, 6,3% proteina, samo 0,1% masti, 1% minerala, 0,8% vlakana, 29% ugljenih hidtrata, 0,03% kalcijuma, 0,31% fosfora, 13% vitamina C i dr.

Dva do tri čena bela luka na dan je preporučljivo pojesti kako biste u hladnim danima ostali zdravi. Ne mora se samo jesti, ostavljen u prostoriji, beli luk „čisti“ prostor tj ubija bakterije i viruse i u prostoru.

Jedini „problem“ prilikom konzumacije belog luka je njegov miris. Zbog karakterističnog ( neugodnog) mirisa u Grčkoj su ga nazvali smrdljiva ruža. Grickanje svežih listova nane, peršuna ili klinčića će neutralisati miris belog luka.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *